[ Pobierz całość w formacie PDF ]

neprijatelja - onih u~
asnih, ludih mehanizama, nemilosrdnih prema palima.
On,
koji je u ratovanju prea
ao sedam vrsta ~
ivih mrtvaca. Njegovom pobedom
Snegobar je pripao �ove�anstvu.
On,
�ijim uspesima su joa
uvek namirisani vrtovi ju~
nog okeana.
On,
�iji je veliki ~
ar potpuno utrnuo maa
ine svojom ogromnom, blistavom
vrelinom.
On: Kao zgasla vatra u velikoj a
umi, �ak i sada ne napua
ta svoje blago,
Snegobar.
On: Koji je poveo �ove�anstvo na slobodu iz �eli�nih palata.
On: Kao da se umorio, napustio je svoj o�iti ~
ivot. Sada mu dajemo
telesni oblik u drugima, kako bi mogao da kora�a svetom nad kojim je izborio
potpunu vlast.
Snegobar: Ste�en njegovom rukom.
On: Koji je imao ime �andra.
On: Koji je pokrenuo �ove�anstvo u ime Delova.
On: Koji je podelio led me�u Porodicama.
On: Koji kora�a me�u vama kao mudri predak.
On ovde tako�e le~
i.
Do trenutka kada je Artur zavra
io dugi, pevljivi recital, ostali iz
Porodice behu pria
li i stali kraj Kilina. On otvori Artura i njihovim �ulima.
Duboki, jednostavni ritmovi potpuno obuzea
e Porodicu. �ak iako nisu mogli da
�itaju re�i uklesane duboko u stenu, ose�ali su te~
inu vremena koja je
pritiskala ovu poruku.
Nemo, jedno po jedno, doticali su nakrivljeni kamen. Pod njim je bilo
blago kvadratno udubljenje, u kome je verovatno bio sahranjen �ovek po imenu
�andra.
Kilin uzdahnu i po�e uzbrdo sa Tobijem. Nisu nia
ta govorili. �inilo se
da su re�enice iz nezamislivo dalekog vremena bile mnogo te~
e od ju�eraa
njeg
pokolja. Ako, nekada davno, �andra zaista bea
e stigao ovamo i porazio maa
ke,
bio je odista veliki �ovek.
Je li �andra postao Aspekt? Ma koliko se trudio, Kilin nije uspevao da
se seti da iko u Porodici nosi Aspekta koji se tako zove, ili je toliko mo�an.
Ali, ako Aspekti �andre joa
~
ive, i ako bi uspeo da dobije takvog Aspekta za
sebe, Kilin je ose�ao da bi mogao da postane bolji �lan Porodice - ili bolji
otac...
Hodao je jedva gledaju�i, i zato je Tobi primetio prvi. "Tata. Vidia

ono? Izgleda kao zgrada maa
ki."
U �ulima je odmah ustanovio da je joa
niko drugi nije ugledao.
Razgovarali su o �andrinom kamenu. Glasovi su se talasali, isprekidani -
stalni govor u pozadini kojim je �ove�anstvo sklapalo okvir svog iskustva,
olaka
avaju�i te~
inu sveta.
Ponovo se namra
tio. Izbegavali su mesta maa
ki, a ova �udna stvar tamo
napred...
Iznenada je shvatio da nije u pitanju jedan predmet, nego dva.
Jedan se pokrenuo. Zve�arka.
Poa
la je ka njima zdesna. Kretala se uvijanjem i odvijanjem, a gusenice
su zvonile pod njom. Kilin je mogao �uti kako joj siva keramo-rebra pucketaju
od napora.
Porodica je ve� be~
ala, �ak i pre nego a
to je ugao Zve�arkinog napada
bio ta�no odre�en. Nisu mogli da stignu do po�etka kanjona koji bea
e ostao iza
njih. U suvim koritima okolnih potoka bilo je malo dragocenih zaklona.
"Svi desno!" povika Ledrof. Porodica je smesta skrenula, shvataju�i
njegovu nameru. Zgrada maa
ki �e im pru~
iti kakav takav zaklon.
Imali su svega nekoliko trenutaka. Tri ~
ene od Rukovih upotrebile su svu
energiju svojih �izama da isprednja�e, a onda su se okrenule i legle da
uzvrate vatru.
Kilin im se pridru~
i ne uporavaju�i; pucao je pod nezgodnim uglom. Nije
imalo smisla te~
iti preciznosti; pucnji su poga�ali i odbijali se, ali nisu
usporavali u~
asno ru~
nu i neumoljivu Zve�arku.
Ne�e svi sti�i na vreme. "Tobi! Br~
e!" povika on, znaju�i da je
beskorisno ali ipak ~
ele�i da nekako iska~
e narastaju�u strepnju.
Ovu su Zve�arku videli i ranije, bio je u to siguran. Da bi ih pratila,
mora da bea
e zanemarila napola pojedeni obrok. Zve�arke nikada ranije nisu
bile toliko agresivne, da bi ih pratile.
Jedna prilika je tr�ala sporije, mada nia
ta manje pani�no od ostalih:
Stara Meri. Poslednjih dana nije se ose�ala dobro. Ve� je bila zaostala, i
Kilin je mogao �uti njeno ubrzano disanje kako se pretvara u dahtanje.
On okrenu nazad. Stigla je posr�u�i uz strminu i Kilin opali preko nje,
pravo u plavousijana usta Zve�arke. Maa
ka, me�utim, jedva da je primetila da
su joj otpale antene, i da joj je odvratno lice izbrazdano.
`
�epala je Staru Meri. Ruke i usta koja su se brzo otvarala progutaa
e je
skoro nehajno. Zve�arka �ak nije ni usporila. [ Pobierz całość w formacie PDF ]