[ Pobierz całość w formacie PDF ]
neprijatelja - onih u~asnih, ludih mehanizama, nemilosrdnih prema palima.
On,
koji je u ratovanju preaao sedam vrsta ~ivih mrtvaca. Njegovom pobedom
Snegobar je pripao èoveèanstvu.
On,
èijim uspesima su joa uvek namirisani vrtovi ju~nog okeana.
On,
èiji je veliki ~ar potpuno utrnuo maaine svojom ogromnom, blistavom
vrelinom.
On: Kao zgasla vatra u velikoj aumi, èak i sada ne napuata svoje blago,
Snegobar.
On: Koji je poveo èoveèanstvo na slobodu iz èeliènih palata.
On: Kao da se umorio, napustio je svoj oèiti ~ivot. Sada mu dajemo
telesni oblik u drugima, kako bi mogao da koraèa svetom nad kojim je izborio
potpunu vlast.
Snegobar: Steèen njegovom rukom.
On: Koji je imao ime Èandra.
On: Koji je pokrenuo èoveèanstvo u ime Delova.
On: Koji je podelio led meðu Porodicama.
On: Koji koraèa meðu vama kao mudri predak.
On ovde takoðe le~i.
Do trenutka kada je Artur zavraio dugi, pevljivi recital, ostali iz
Porodice behu priali i stali kraj Kilina. On otvori Artura i njihovim èulima.
Duboki, jednostavni ritmovi potpuno obuzeae Porodicu. Èak iako nisu mogli da
èitaju reèi uklesane duboko u stenu, oseæali su te~inu vremena koja je
pritiskala ovu poruku.
Nemo, jedno po jedno, doticali su nakrivljeni kamen. Pod njim je bilo
blago kvadratno udubljenje, u kome je verovatno bio sahranjen èovek po imenu
Èandra.
Kilin uzdahnu i poðe uzbrdo sa Tobijem. Nisu niata govorili. Èinilo se
da su reèenice iz nezamislivo dalekog vremena bile mnogo te~e od juèeraanjeg
pokolja. Ako, nekada davno, Èandra zaista beae stigao ovamo i porazio maake,
bio je odista veliki èovek.
Je li Èandra postao Aspekt? Ma koliko se trudio, Kilin nije uspevao da
se seti da iko u Porodici nosi Aspekta koji se tako zove, ili je toliko moæan.
Ali, ako Aspekti Èandre joa ~ive, i ako bi uspeo da dobije takvog Aspekta za
sebe, Kilin je oseæao da bi mogao da postane bolji èlan Porodice - ili bolji
otac...
Hodao je jedva gledajuæi, i zato je Tobi primetio prvi. "Tata. Vidia
ono? Izgleda kao zgrada maaki."
U èulima je odmah ustanovio da je joa niko drugi nije ugledao.
Razgovarali su o Èandrinom kamenu. Glasovi su se talasali, isprekidani -
stalni govor u pozadini kojim je èoveèanstvo sklapalo okvir svog iskustva,
olakaavajuæi te~inu sveta.
Ponovo se namratio. Izbegavali su mesta maaki, a ova èudna stvar tamo
napred...
Iznenada je shvatio da nije u pitanju jedan predmet, nego dva.
Jedan se pokrenuo. Zveèarka.
Poala je ka njima zdesna. Kretala se uvijanjem i odvijanjem, a gusenice
su zvonile pod njom. Kilin je mogao èuti kako joj siva keramo-rebra pucketaju
od napora.
Porodica je veæ be~ala, èak i pre nego ato je ugao Zveèarkinog napada
bio taèno odreðen. Nisu mogli da stignu do poèetka kanjona koji beae ostao iza
njih. U suvim koritima okolnih potoka bilo je malo dragocenih zaklona.
"Svi desno!" povika Ledrof. Porodica je smesta skrenula, shvatajuæi
njegovu nameru. Zgrada maaki æe im pru~iti kakav takav zaklon.
Imali su svega nekoliko trenutaka. Tri ~ene od Rukovih upotrebile su svu
energiju svojih èizama da isprednjaèe, a onda su se okrenule i legle da
uzvrate vatru.
Kilin im se pridru~i ne uporavajuæi; pucao je pod nezgodnim uglom. Nije
imalo smisla te~iti preciznosti; pucnji su pogaðali i odbijali se, ali nisu
usporavali u~asno ru~nu i neumoljivu Zveèarku.
Neæe svi stiæi na vreme. "Tobi! Br~e!" povika on, znajuæi da je
beskorisno ali ipak ~eleæi da nekako iska~e narastajuæu strepnju.
Ovu su Zveèarku videli i ranije, bio je u to siguran. Da bi ih pratila,
mora da beae zanemarila napola pojedeni obrok. Zveèarke nikada ranije nisu
bile toliko agresivne, da bi ih pratile.
Jedna prilika je trèala sporije, mada niata manje panièno od ostalih:
Stara Meri. Poslednjih dana nije se oseæala dobro. Veæ je bila zaostala, i
Kilin je mogao èuti njeno ubrzano disanje kako se pretvara u dahtanje.
On okrenu nazad. Stigla je posræuæi uz strminu i Kilin opali preko nje,
pravo u plavousijana usta Zveèarke. Maaka, meðutim, jedva da je primetila da
su joj otpale antene, i da joj je odvratno lice izbrazdano.
`èepala je Staru Meri. Ruke i usta koja su se brzo otvarala progutaae je
skoro nehajno. Zveèarka èak nije ni usporila.
[ Pobierz całość w formacie PDF ]